Dijabetesno stopalo, predstavlja skup meko-tkivnih i koštanih promena na stopalima osoba koje se leče od dijabetesa.
Posledica su neuropatije (oštećenja perifernih nerava), slabije cirkulacije na arterijama donjih ekstremiteta – ishemije i u krajnjem stadijumu infekcije.
Klinička slika dijabetesnog stopala je šarolika, može se javiti kao najmanja ranica ili kao već ozbiljna duboka ulceracija sa infekcijom.
Od ključnog je značaja da se svaka promena leči što je pre moguće, jer se i na najmanjoj ranici može javiti infekcija, koja se strahovito brzo širi i može vrlo brzo ugroziti ceo ekstremitet.
Prema podacima Svetske Zdravstvene Organizacije (SZO), trenutno oko 537 miliona ljudi širom sveta boluje od dijabetesa, a zabrinjavajuća je činjenica da će taj broj porasti na oko 643 miliona do 2030. i 783 miliona do 2045. godine.
Ukoliko se pogleda samo adultna populacija (20-79 godina), svaki deseti stanovnik u svetu ima dijabetes.
Koliko je dijabetesno stopalo ozbiljan problem govori i podatak da se rana ili ulceracija može javiti u čak oko 20-30% osoba sa dijabetesom tokom životnog veka.
Rizik od amputacije kod osoba kod kojih rana ne zarasta duži vremenski period je oko 25%, a kada znamo da je 5-godišnji rizik od smrtnog ishoda nakon amputacije 50-70%, jasno je koliko je dijabetesno stopalo ozbiljan zdravstveni problem koji treba brzo i adekvatno lečiti.
Kako nastaje dijabetesno stopalo?
Dijabetesno stopalo nastaje kao posledica oštećenja perifernih nerava – neuropatije, smanjene cirkulacije u donjim ekstremitetima – ishemije i u krajnjem stadijumu infekcije. U zavisnosti od prisutnih faktora, možemo razlikovati neuropatsko i neuroishemično dijabetesno stopalo.
Neuropatija
Neuropatija nastaje zbog oštećenja malih krvnih sudova koji hrane periferne nerve i njihovog disfunkcije.
Tu možemo razlikovati senzornu i motornu neuropatiju.
Kada dođe do oštećenja senzornih nerava, koža postaje suva i fragilna i na taj način podložna povredama kao ulazno mesto za infekciju, dok sa druge strane pacijent nema osećaj bola i zbog toga rana može ostati neprimećena i duži vremenski period dok se na razvije infekcija sa curenjem iz rane i neprijatnim mirisom.
Simptomi koji se mogu javiti kao posledica senzorne neuropatije su:
- Utrnulost, žarenje, paljenje ili peckanje u prstima i stopalima
- Osećaj hodanja kao po žaru i osećaj hladnoće u stopalima, iako su ona topla
- Bol u nogama u toku mirovanja, naročito noću, koji se smanjuje nakon kretanja ili hlađenja
- Otok i suve zadebljale promene na koži prstiju ili noktima
- Smanjenje ili gubitak temperature i bolovi u stopalima i nogama
Kada je reč o motornoj neuropatiji, oštećeni nervi više nemaju adekvatnu funkciju kontrole muskulature svoda stopala, te dolazi do raznih koštanih i meko-tkivnih deformiteta, koji se mogu javiti u vidu spuštanja svoda stopala, prominiranja glavice kostiju stopala i crvenila i okoštavanja na mestu najvećeg pritiska.
Najteži oblik motorne neuropatije predstavlja Šarkoovo stopalo, gde je svod stopala potpuno spušten, uz destrukciju kostiju i mišića stopala.
Pacijent može imati jedan od ova dva oblika neuropatije ili čak i oba, kada je rizik od nastanka rane i dijabetesnog stopala značajno povišen.
Ishemija
Ishemija predstavlja slabiju prokrvljenost u arterijama u donjim ekstremitetima.
Hiperglikemija – povećana koncentracija šećera u krvi, inflamacija, oksidativni stres i disfunkcija endotela (unutrašnjeg omotača) krvnog suda, su glavni faktori nastanka ateroskleroze i suženja krvnih sudova kod osoba sa dijabetesom.
Poznato je da dijabetes 4x ubrzava proces ateroskleroze, koja je odgovorna za 80% svih smrtnih ishoda kod osoba sa dijabetesom. Kada ateroskleroza dovede do suženja krvnih sudova donjih ekstremiteta, značajno se komplikuje ishod i lečenje same rane u okviru dijabetesnog stopala.
Simptomi koji se mogu javiti kada postoji smanjena cirkulacija na donjim ekstremitetima su:
- Bolovi i grčevi u listovima nogu tokom hoda koji se smanjuju tokom mirovanja
- U krajnjem stadijumu bol u stopalu i potkolenici u miru
- Hladna stopala
- Tanka istanjena koža
- Usporeno zarastanje rane
- Smanjenje ili odsustvo maljavosti
Ukoliko pacijent ima suženje arterija donjih ekstremiteta, pre će doći do pojave dijabetesnog stopala, jer tkivo nema dovoljno kiseonika i nutritivnih materija sa jedne strane, dok će sa druge strane proces zarastanja već postojeće rane biti dug i kao takav podložan infekciji i ozbiljnijim komplikacijama.
Treba imati u vidu da pacijenti mogu biti u tzv. asimptomatskom stadijumu, kada još uvek nemaju tegobe, ali je prisutan određeni stepen suženja krvnih sudova donjih ekstremiteta, zbog čega je pravovremeni pregled arterija donjih ekstremiteta od vitalnog značaja.
Ukoliko je uz ishemiju prisutna i neruopatija, rizik za nastanak dijabetesnog stopala je značajno veći.
Infekcija
Ukoliko postoji otvorena rana – ulceracija, postoji i velika opasnost od bakterijske kontaminacije i infekcije.
Osobe sa dijabetesom imaju imunopatiju, odnosno oslabljen odgovor na bakterijske infekcije i stoga se infekcija brzo širi.
Bakterijski izazivači mogu biti razni patogeni, često rezistentni veliki broj antibiotika, zbog čega je od vitalnog značaja da se ulceracija zatvori što pre, kako bi se sprečila bakterijska kontaminacija.
Simptomi infekcije rane mogu biti:
- Crvenilo i otok rane
- Neprijatni miris
- Gnojni sadržaj
- Zamućena tečnost u i oko rane
- Povišena temperatura stopala
- Povišena telesna temperatura (uz gore pomenute promene na rani)
- Gubitak apetita (uz gore pomenute promene na rani)
- Malaksalost, jeza i drhtavica(uz gore pomenute promene na rani)
U slučaju manje ozbiljnih infekcija, može se sprovesti ambulantno lečenje uz ordiniranje antibiotika i lokalni tretman same rane, dok je u komplikovanijim slučajevima indikovana i hospitalizacija.
Faktori rizika za nastanak dijabetesnog stopala
Faktori rizika za nastanak dijabetesnog stopala su:
- Starost bolesnika i trajanje šećerne bolesti preko 10 godina
- Loša regulacija šećera u krvi (>10 mmol)
- Ateroskleroza arterija donjih ekstremiteta
- Poremećaja senzibiliteta – neuropatija
- Pušenje
- Gojaznost
- Zloupotreba alkohola
- Fizička neaktivnost
- Nedovoljna edukacija o šećernoj bolesti i nezi stopala
- Nošenje neadekvatne obuće
- Deformiteti koštano-zglobnog sistema
- Neadekvatno opterećenje na stopalu
- Profesionalna izloženost stopala hladnoći i vibracijama
- Povreda (trauma) stopala i/ili donjih ekstremiteta
Lečenje dijabetesnog stopala
Lečenje dijabetesnog stopala je multidisciplinarno. Kako više stvari utiče na nastanak dijabetesnog stopala, tako su u lečenje istog uključeni lekari različitih specijalnosti: vaskularni hirurg, interventni radiolog, endokrinolog, neurolog, ortoped, fizijatar, plastični hirurg i ostali.
Uloga vaskularnog hirurga je obezbeđivanje adekvatne cirkulacije u cilju zarastanja rane (izvođenje operativnog zahvata, bypass procedure, endovaskularne „stent“ procedure – interventni radiolog) uz eventualne resekcione i amputacione procedure na samom stopalu, ali i obrada same rane i praćenje procesa zarastanja uz odgovarajuće topikalne obloge i druga sredstva za zarastanje rana;
Uloga endokrinologa – regulacija koncentracije šećera u krvi (što je vrednost šećera u krvi veća, veća je mogućnost nastanka rana, ali i nezarastanja već postojeće rane).
Uloga neurologa – lečenje neuropatije.
Uloga ortopeda – opsežne i komplikovane resekcione procedure na nivou stopala ili skočnog zgloba, amputacione procedure.
Uloga fizijatra – rana rehabilitacija i tretman bola.
Uloga plastičnog hirurga – rekonstruktivni zahvati na stopalu, „Tierch“ procedure, konačna rekonstrukcija velikih rana ili deformiteta.
Takođe, od velikog značaja je lečenje od strane kardiologa i nefrologa i lečenje propratnih komplikacija dijabetesa.
Kada će se koji član tima uključiti u lečenje dijabetesnog stopala je individualno i zavisi od samog lokalnog nalaza, opsežnosti promena i opšteg stanja pacijenta.
Lečenje dijabetesnog stopala u ordinaciji „Vascumelli“
U našoj ordinaciji, lečenje dijabetesnog stopala započinje pregledom našeg lekara, vaskularnog hirurga, Doc. Dr Slobodana Tanaskovića, koji vrši pregled same rane, procenjuje stepen ishemije – smanjene cirkulacije, neuropatije i eventualne infekcije.
U cilju procene cirkulacije, nakon palpacije pulseva na tipičnim mestima, može se uraditi i Color Doppler dijagnostika ili merenje dopler indexa – MESI ABI indeksi, radi preciznije dijagnostike suženja krvnih sudova donjih ekstremiteta.
Procena cirkulacije je od presudnog značaja, jer ukoliko nema dovoljne cirkulacije u donjim ekstremitetima, lečenje same rane može biti uzaludno, koja ne može srasti bez dovoljne količine cirkulacije.
Ukoliko postoji problem na arterijama donjih ekstremiteta, pacijent se upućuje u neku od nadležnih zdravstvenih Ustanova gde će se izvršiti odgovarajući hirurški zahvat (bypass procedura) ili manje invazivna endovaskularna intervencija – balon dilatacija (produvavanje) krvnog suda, sa ili bez ugradnje stenta.
Nakon procene cirkulacije, procenjuje se stepen neuropatije i ordiniraju odgovarajući medikamenti, oralno ili preko infiuzionih rastvora, a radi smanjivanja tegoba pacijenta. Pregleda se sama rana, ukoliko je rana sumnjiva na infekciju, uzima se bris rane i ordiniraju antibiotici prema antibiogramu.
Pristup svakoj rani je individualan, primenjuju se razne savremene topikalne obloge i druga sredstva (emulzije, gelovi, masti) radi ubrzanog procesa zarastanja rane.
Takođe, ukoliko je indikovano, primenjuje se i terapija lokalnom hiperbaričnom komorom u cilju ubrzanog zarastanja rane.
Važno je napomenuti da se svi ovi procesi odigravaju simultano, ukoliko postoji problem sa cirkulacijom i pacijentu predstoji hirurška intervencija, pristupa se adekvatnom lečenju rane do trenutka same intervencije, plasiraju se toplikalne obloge, ordiniraju antibiotici, a lečenje se nastavlja i posle intervencije, do konačnog zarastanja rane.
Ukoliko je cirkulacija zadovoljavajuća, nastavlja se sa pomenutim procedurama ubrzanog zarastanja rane, uz topikalne obloge, antibiotike i lokalnu hiperbaričnu komoru.
Moramo napomenuti, da i pored svih primenjenih svih mera, a upravo zbog brzog razvoja infekcije i smanjenog imunog odgovora kod pacijenata sa dijabetesom i loše cirkulacije bez mogućnosti za hiruršku intervenciju, može doći i do amputacije dela stopala ili potkolenice, nakon čega se sprovodi adekvatan fizikalni tretman.
Primeri lečenja dijabetskog stopala u ordinaciji „Vascumelli“
Iako dijabetsko stopalo nije jednostavna promena za izlečenje, ono je svakako moguće. Evo nekoliko primera različitih kliničkih slika iz ordinacije koje smo uspeli da saniramo i izlečimo.
Dijabetesno stopalo – mere prevencije
Imajući u vidu ozbiljne komplikacije koje su mogu javiti kod osoba sa dijabetesnim stopalom, od presudnog značaja je svakako prevencija.
Mere prevencije nastanka dijabetesnog stopala su:
- Adekvatna kontrola koncentracije šećera u krvi – povišene vrednosti utiču na povišen rizik od nastanka rana i ulceracija
- Rano prepoznavanje i najmanjih promena na stopalima
- Svakodnevna inspekcija stopala i uočavanje eventualnih promena, imajući u vidu da zbog neuropatije bol može izostati
- Svakodnevna higijena stopala – pranje mlakom vodom i blagim sapunom, nanošenje hidratantnih krema, nikako između prstiju zbog zadržavanja vlage i pogodnosti razvoja gljivičnih i bakterijskih infekcija
- Redovna nega noktiju, ne ostavljajući oštre ivice na krajevima
- Nikada ne hodati bos, čarape bi trebalo biti pamučne ili vunene, da ne stežu, izbegavati dokolenice zbog ograničavanja protoka u arterijama donjim ekstremitetima
- Nošenje udobne obuće – cipele od meke kože, dovoljno široke u prednjem delu
- Ne koristiti termofore niti druga grejna tela za grejanje stopala
- Obavezna konsultacija sa lekarom ukoliko primetite bilo kakve promene: žuljeve, urasle nokte, zanoktice, čukljeve, kurje oči, deformitete zglobova
- Izbegavati nanošenje bilo kakvih melema ukoliko primetite i najmanje ranice na stopalu, bez prethodne konsultacije sa lekarom
- Ukoliko imate bolove u listovima tokom hoda ili hladnije ekstremitete, obavezan pregled vaskularnog hirurga i provera statusa cirkulacije
- Regulacija telesne težine
- Adekvatna ishrana
- Izbegavati alkohol i upotrebu duvana
- Umerena fizička aktivnost
Zakažite pregled u ordinaciji
Ukoliko sumnjate na simptome dijabetskog stopala ili vam je dijabetsko stopalo već dijagnostikovano, pozovite nas na 066 47 37 37. Tu smo da vam odgovorimo na sva pitanja i zakažemo eventualni pregled ukoliko je potrebno.