Uzroci i simptomi

Uzroci koji dovode do nastanka aritmija mogu biti strukturne bolesti srca: koronarna bolest, zapaljenje ili slabost srčanog mišića, urođene i stečene srčane mane. Aritmije se mogu javiti i na strukturno zdravom srcu kada su najčešću uzroci: poremećaj serumskih elektrolita (natrijum, kalijum, magnezijum), poremećaj rada štitaste žlezde, razni medikamenti, stres, infekcije, upotreba alkohola, kofeina ,energetskih pića, opijata i drugo.

Simptomi aritmije su osećaj treperenja u grudima, preskakanje u srčanom radu, ubrzan ili usporen srčani rad, atipičan bol u grudima, kratak dah, vrtoglavica, nesvestica i gubitak svesti.

Vrste aritmija

Sve aritmije po mestu nastanka dele se na pretkomorske i komorske. Ubrzan srčani puls preko 100 otkucaja u minuti zove se sinusna tahikardija i najčešće je posledica vansrčanih činioca: fizičkog napora, psihičke napetosti, povišene telesne temperature, povećane aktivnosti štitaste žlezde,preteranog unosa kofeina, alkohola ili nikotina.

Usporen srčani rad ispod 50 u minuti zove se sinusna bradikardija i najčešće je posledica dobre fizičke utreniranosti, smanjene funkcije štitaste žlezde, starenja i dejstva nekih lekova (digitalis, betablokatori, verapamil, diltiazem i dr.) Najčešći poremećaji srčanog ritma su prevremeni srčani otkucaji (ekstrasistole). Mogu nastati u pretkomorama ili komorama. Pacijenti ih prepoznaju kao preskakanje u srčanom radu uz osecaj nelagodnosti u grudima i kratak dah.

Atrijalna fibrilacija (pretkomorsko treperenje) je najčešca aritmija u kliničkoj praksi. Aritmija moze biti stalno prisutna ili se javlja povremeno, Karakteriše se napadima najčešće ubrzanog i nepravilnog srčanog rada. Izmedju napada pacijent je u normalnom sinusnom ritmu. Učestalost raste sa godinama.

Dijagnoza aritmija

Dijagnoza srčanih aritmija se postavlja na osnovu kliničkog pregleda bolesnika i EKG-a. Potrebno je da pacijent u momentu simptomatičnosti u najbližoj zdravstvenoj ustanovi zabeleži aritmiju na EKGu, ponese na uvid svom lekaru jer je EKG lična karta bolesnika sa aritmijama i lekar može analizom EKG-a, koji je često dovaljan, da odredi o kojoj vrsti aritmije je reč.

Za definitivnu potvrdu vrste aritmija nelada je potrebno uraditi i eho srca, 24-časovnog holter EKG monitoring, test opterećenja, elektrofiziološko ispitivanja srca ili koronarografiju. Dodatna dijagnostika podrazumeva dijagnostiku pratećih stanja i bolesti drugih organa.

Lečenje aritmija

U lečenju srčanih aritmija koriste se antiaritmijski lekovi, radiofrekventna ili krioablacija (na bazi spaljivanja ili hladjenja supstrata koji izaziva aritmiju) koja se izvodi pomoću katetera plasiranog kroz preponsku venu, kao i hirurška ablacija kod određenih vrsta aritmija. Takođe se primenjuje i ugradnja električnih uređaja kao što su pejsmejker (srčani elektrostimulator) ili kardioverter defibrilator (ICD) u primarnoj ili sekundaroj prevencji naprasne srčane smrti.

U našoj ordinaciji sprovode se sve neinvazivne procedure za dijagnostiku srčane aritmije, a tim naših stručnjaka sprovodi adekvatan način lečenja u zavisnosti od tipa i uzročnika aritmija.

Zatvori

Dijagnoza i simptomi hipertenzije

Kod bolesnika koji imaju povišen krvni pritisak moždani udar se javlja sedam puta češće, bolest krvnih sudova srca tri puta više, a smrtnost je dva puta veća nego u osoba koje nemaju povišen arterijski krvni pritisak. Lečenje hipertenzije smanjuje pojavu srčane slabosti za 55%, moždani udar za 33% i koronarnu bolest za 27%.

Otkrivanje hipertenzije započinje tačnim merenjem krvnog pritiska, a ponovna merenja određuju da li inicijalno povišenje postoji i kakvu pažnju lekara zahteva.

Najčešći simptomi povišenog pritiska su: glavobolja, zujanje u ušima, krvarenje iz nosa, osećaj pritiska u grudima, gušenje, brže zamaranje. Mnogi boluju od ove bolesti, a da toga nisu svesni jer nemaju nikakvih simptoma i često tek komplikacije otkriju bolest. Zato je i zovu „tihi ubica“.

Lečenje hipertenzije

Prvi korak lečenja hipertenzije je promena stila života.

Utvrđeno je da promenom životnog stila vrednost krvnog pritiska može da se smanji za 10-12mm Hg. Promena stila života podrazumeva smanjenje telesne težine, smanjenje unosa soli, smanjenje unosa masti, prestanak pušenja, smanjeno konzumiranje alkohola i umerena fizička aktivnost.

Drugi korak u lečenju hipertenzije je farmakološka terapija.

Primena antihipertenzivne terapije je individualizovana, a najčešće se započinje jednim lekom ili kao kombinacija dva ili više leka (diuretici, beta-blokatori, kalcijumski antagonisti, ACE inhibitori, blokatori angiotenzinskih receptora). Kombinovana terapija (naročito kod dijabetičara), primenom dva leka iz različitih grupa, ima bolji uticaj na regulaciju arterijske hipertenzije u odnosu na povećanje doze jednog leka, primenjenog u vidu monoterapije.

Kako bi utvrdili efikasnost primenjene terapije, potrebno je u kućnim uslovima meriti vrednost krvnog pritiska tri puta dnevno, u periodu od nedelju dana (pod propisanom terapijom). Nakon toga, terapija se može po potrebi korigovati, ili se može promeniti vreme uzimanja određenog leka u cilju adekvatnije regulacije arterijske hipertenzije.

Zatvori