Učestalost šećerne bolesti poslednjih godina je sve veća, procenjuje se da u našoj zemlji ima oko 770.000 pacijenata koji se leče od dijabetesa. Zabrinjavajuća je učestalost dijabetesa i u svetu, po trenutnim podacima oko 537 miliona ljudi se širom sveta leči od dijabetesa, sa očekivanim porastom broja obolelih na oko 643 miliona do 2030. godine, odnosno 784 miliona do 2045.
U oko 20% pacijenata koji boluju od dijabetesa se može očekivati pojava ulceracije/rane na stopalu tokom životnog veka (dijabetesno stopalo), a u oko 20% ovih pacijenata sa dijabetesnim stopalom može doći i do gubitka ekstremiteta.
Imajući u vidu invaliditet kod osoba sa amputacijama, kao i visoku stopu smrtnog ishoda – 10% tokom prve godine nakon amputacije i čak do 50-70% nakon 5 godina, jasno je da dijabetesno stopalo predstavlja veliki zdravstveni problem koji se mora adekvatno i pravovremeno lečiti i na taj način uticati na sprečavanje komplikacija i gubitka ekstremiteta.
Jedna od najnovijih tehnologija za lečenje dijabetesnog stopala svakako predstavlja i terapija kiseonikom pod povišenim pritiskom – hiperbarična terapija.
Topikalna – lokalna terapija kiseonikom pod povišenim pritiskom, lokalnom hiperbaričnom komorom, je terapijski modalitet tokom koga se ovlaženi kiseonik pod povišenim pritiskom primenjuje lokalno na oboleli deo stopala i utiče na prodiranje kiseonika u tkivo i povećavanje njegovog nivoa u ishemičnom tkivu – tkivu slabe prokrvljenosti.
Mnogobrojne studije su pokazale da lokalna primena kiseonika pod povišenim pritiskom povećava koncentraciju kiseonika do dubine rane od 2mm, stimuliše formiranje novih krvnih sudova, utiče na formiranje kolagena, sinteze vezivnih tkiva i ubrzanog procesa zarastanja rane.
Pored lokalne primene hiperbarične terapije, odnosno lokalne hiperbarične komore, postoji i sistemska terapija kiseonikom (u praksi nazvana „hiperbarična komora“, bez dela u nazivu „lokalna“), koja podrazumeva udisanje 100% kiseonika pod pritiskom većim od atmosferskog, u velikim stacionarnim komorama, koji utiče na povećanje koncentracije kiseonika u sistemskoj cirkulaciji i samim tim i u rani, u slučaju dobre prokrvljenosti same rane. Ipak, zbog povišenog pritiska kiseonika u sistemskoj cirkulaciji, primena sistemske hiperbarične komore ima i svoja ograničenja i sa oprezom se može primenjivati ili se ne sme primenjivati kod bolesnika sa prethodnim neurološkim događajima, značajnim oboljenjima srca, pluća, uha, očiju, kada je primena lokalne hiperbarične komore optimalno rešenje.
Topikalna-lokalna terapija hiperbaričnom komorom, takođe podrazumeva primenu 100% kiseonika, ali koji se neivazivno, lokalno, primenjuje u obolelo tkivo preko lokalne hiperbarične komore, primenom ovlaženog kiseonika koji pod povišenim pritiskom prodire u tkivo.
Lokalna hiperbarična komora omogućava prodiranje kiseonika u tkivo bez rizika od sistemske toksičnosti. Sa druge strane, lokalna hiperbarična komora, ne zavisi od sistemske cirkulacije koji bi dovela kiseonik do rane, već lokalno primenjuje kiseonik pod povišenim pritiskom. Lokalna terapija kiseonikom pod povišenim pritiskom prepoznata je i priznata i od strane Evropskog Udruženja za lečenje rana (European Wound Managament Association- EWMA) i nedavno je publikovan vodič za primenu topikalne hiperbarične terapije u lečenju hroničnih rana.
Kako izgleda terapija lokalnom hiperbaričnom komorom?
Terapija lokalnom hiperbaričnom komorom primenjuje se u prijatnom ambijentu naše ordinacije u posebnoj prostoriji za tu namenu. U lokalnu komoru se ubacuje samo deo ekstremiteta koji se tretira, a potom se primenjuje terapija kiseonikom pod povišenim pritiskom u cikličnim talasima pritiska 5-50mbar/a sa povremenim vlaženjem.
Sama terapija traje 50 minuta uz previjanje rane pre i posle terapije, posebnim sredstvima za ubrzano zarastanje rane, a po savetu ordinirajućeg lekara. Savetuje se primena bar 10 terapija da bismo imali početne odgovarajuće efekte na lečenje same rane i problema na stopalu, dok se za optimalne rezultate preporučuje primena 20 terapija.
Zbog što boljeg efekta, najčešće se primenjuju po dve spojene terapije, što sve zajedno, sa previjanjem pre i posle tretmana, traje oko 2h i na taj način se terapija od 10 ciklusa sprovede za 5 dana, a terapija od 20 ciklusa za 10 dana. Nakon odgovarajućeg vremena, ukoliko je indikovano, terapija se može i ponoviti.
Kojim pacijentima se savetuje terapija lokalnom hiperbaričnom komorom?
Terapija lokalnom hiperbaričnom komorom namenjena je pacijentima sa akutnim i posebno hroničnim ranama, koje duže vreme ne zarastaju. Najveći broj naših pacijenata su pacijenti sa pomenutim dijabetesnim stopalom, koji imaju ulceracije i rane na stopalima i potkolenicama, a boluju od dijabetesa, ali terapija lokalnom hiperbaričnom komorom daje povoljne rezultate i kod lečenja svih vrsta rana na donjim ekstremitetima.
Indikacije za primenu lokalne hiperbarične komore su:
- dijabetesno stopalo
- površne nekroze
- arterijske i venske ulceracije
- rane na bazi limfedema
- rane nakon opekotina
- rane nakon amputacije prstiju ili dela stopala
Lokalna hiperbarična komora – kontraindikacije
Terapija lokalnom hiperbaričnom komorom se ne primenjuje kod pacijenata sa dubokom venskom trombozom, tromboflebitisom (akutnim zapaljenjem površinskih vena), sa uznapredovalom infekcijom, sa izrazito lošom cirkulacijom na donjim ekstremitetima i kod pacijenata koji su lošeg opšteg stanja.
Kako su duboka venska tromboza i tromboza površinskih vena kontraindikacije za primenu lokalne hiperbarične komore, kod svih pacijenata koji započinju tretman mora se uraditi kolor Doppler krvnih sudova donjih ekstremiteta kako bi se tromboza isključila i taj pregled se takođe može uraditi u našoj ordinaciji.
Da li se lokalna hiperbarična komora savetuje pacijentima koji imaju gangrenu?
Pacijenti često pitaju da li se terapija lokalnom hiperbaričnom komorom savetuje kod pacijenata sa gangrenom i u kom trenutku istu treba primeniti.
Tu je bitno razlikovati da li je gangrena vlažna ili suva.
U slučaju vlažne gangrene se ne primenjuje terapija lokalnom hiperbaričnom komorom, već se savetuje da se najpre odstrani deo stopala zahvaćen gangrenom, uz obaveznu procenu cirkulacije i učinjenu vaskularnu intervenciju (bajpas, endovaskularni tretman – stenting) ukoliko je potrebna, a nakon toga se može primeniti hiperbarična terapija u cilju ubrzanog zarastanja rane.
Kada je u pitanju suva gangrena, ukoliko je promena manja, zahvata samo deo prsta, a cirkulacija zadovoljavajuća, može se primeniti terapija hiperbaričnom komorom uz otklanjanje nekrozom zahvaćenog dela tkiva, nakon čega se primenjuju lokalne obloge i terapija hiperbaričnom komorom, što sve zajedno dovodi do ubrzanog zarastanja rane. U slučaju većih polja zahvaćenim suvom gangrenom individualno se procenjuje da li tkivo prvo treba odstraniti uz eventualnu vaskularnu intervenciju, pa nastaviti sa lokalnom hiperbaričnom terapijom ili se prvo primenjuje terapija, a nakon toga se sprovode odgovarajuće hirurške procedure.
Svakako, pristup svakom pacijentu je individualan, a primenljivost hiperbarične terapije se procenjuje u odnosu na sam lokalni status na stopalu, prisutnu cirkulaciju i opšte stanje pacijenta.
Cirkulacija i terapija lokalnom hiperbaričnom komorom
Usko povezana sa ranama na stopalu i pojavom gangrene svakako je i cirkulacija.
U slučaju da je cirkulacija urednog nalaza, a pacijent ima rane na stopalu ili potkolenici, tretman lokalne hiperbarične komore daje najbolje rezultate.
U slučaju da je cirkulacija značajno snižena na donjim ekstremitetima, ne savetuje se tretman hiperbaričnom komorom, već je potrebno da pacijent bude prvo evaluiran od strane vaskularnog hirurga. U tom slučaju pacijent se najpre upućuje na odgovarajuću vaskularnu intrevenciju, bajpas ili endovaskularni tretman (stenting) kako bi se pobošljala cirkulacija u donjim ekstremitetima, nakon čega se može primeniti terapija hiperbaričnom komorom koji bi tada imala optimalne efekte.
U slučaju da je cirklulacija delimično snižena i da nema potrebe za vaskularnom intervencijom, terapija hiperbaričnom komorom takođe može dati optimalne rezultate.
U scenariju da postoji značajno snižena cirkulacija, a nema uslova za vaskularnom intervencijom i nije moguće poboljšati cirkulaciju, terapija hiperbaričnom komorom se može primeniti, ali može imati ograničene efekte, naravno, sve zavisi od samog lokalnog statusa rane na stopalu, kada lekar individualno procenjuje da li je pacijent dobar kandidat za terapiju lokalnom hiperbaričnom komorom.
Kao što smo videli iz svega rečenog, sam lokalni status rane, procena cirkulacije i opšteg stanja pacijenta utiče na odluku kada primeniti terapiju lokalnom hiperbaričnom komorom u odnosu na potrebu za vaskularnom intervencijom ili eventualnim ukljanjanjem nekrozom ili gangrenom zahvaćenog tkiva.
Kada i kako započeti terapiju lokalnom hiperbaričnom komorom?
Ukoliko imate neki od gore navedenih problema i potrebna Vam je terapija lokalnom hiperbaričnom komorom, najpre je potrebno zakazati pregled kod našeg vaskularnog hirurga Doc. Dr Tanaskovića, koji će na osnovu lokalnog statusa rane, procene cirkulacije i opšteg stanja proceniti trenutak započinjanja terapije hiperbaričnom komorom i redosled eventualno potrebnih ostalih intervencija.
Po uspostavljanju dijagnoze i indikovanog tretmana lokalnom hiperbaričnom komorom, u našoj ordinaciji se može uraditi i kolor Doppler donjih ekstremiteta u cilju isključivanja venske tromboze i sa terapijom se može početi.
Terapija lokalnom hiperbaričnom komorom se može sprovesti i po savetu Vašeg ordinirajućeg lekara, a nakon sprovedenih terapija, pacijent se javlja ordinirajućem lekaru na zakazanu kontrolu. Važno je istaći da sa terapijom lokalnom hiperbaričnom komorom treba početi čim se pojavi i najmanja ranica, kako bi se sprečile gore opisane potencijalne komplikacije.
Imajući u vidu jedinstvenost naše lokalne hiperbarične komore, u našu ordinaciju sa sedištem u Beogradu dolaze pacijenti iz čitavog regiona.
Za sva pitanja i informacije ordinacija Vascumelli Vam stoji na raspolaganju, kontrolni pregled možete zakazati putem telefona 011 2437 322.