Šta je gangrena?
Gangrena predstavlja trajno odumiranje tkiva kao posledica prekida cirkulacije ili teške bakterijske infekcije. Najčešće se javlja na gornjim i donjim ekstremitetima, obično na vrhovima ili zahvata ceo prst ili deo stopala, ali se može videti i na drugim organima, u telu ili mišićima.
Rizik od gangrene je veći ukoliko imate udružena oboljenja koja doprinose njenom razvoju kao što su šećerna bolest i suženje arterija ekstremiteta kao posledica ateroskleroze.
Lečenje gangrene podrazumeva operativne zahvate u cilju poboljšanja cirkulacije i uklanjanje nektotičnog tkiva, kao i ciljanu antibiotsku terapiju, uz terapiju hiperbaričnom oksigenacijom.
Simptomi gangrene
Znaci i simptomi gangrene mogu biti:
- Promena boje kože – od skroz blede boje do plave, ljubičaste, crvene, u zavisnosti od faze gangrene, u krajnjoj fazi dolazi do pojave crne boje
- Otok
- Naglo nastali bol
- Rana ili ulceracija sa neprijatnim mirisom
- Oštećena sjajna koža
- Hladni prsti i stopala
Ukoliko je gangrena zahvatila dublje strukture tkiva, možete imati temperaturu i osećati se loše i tada se odmah morate javiti lekaru. U odmakloj fazi, može doći i do pojave septičnog šoka čije su karakteristike:
- nizak krvni pritisak
- groznica i povišena temperatura, mada povišena temperatura može i izostati
- ubrzan rad srca
- nesvestica
- nedostatak vazduha
- konfuzija
Uzroci nastanka gangrene
Smanjena cirkulacija – krv dovodi kiseonik i hranljive materije u Vaše telo, ali takođe obezbeđuje i adekvatni imuni odgovor uz cirkulišuća antitela u odbrani od infekcije. Bez odgovarajuće cirkulacije, ćelije ne mogu preživeti i dolazi do nepovratnog oštećenja tkiva.
Infekcija – nelečena bakterijska infekcija može dovesti do nastanka gangrene.
Traumatska povreda – bilo koja povreda sa prekidom kontinuiteta kože može doprineti ulasku bakterija u organizam i nastanku infekcije. Usled dugotrajne bakterijske infekcije može doći do nastanka gangrene.
Tipovi gangrene
Suva gangrena
Ova vrsta gangrene podrazumeva suvu promenu, obično na prstima na ekstremitetima, u vidu crnog vrha prsta, celog prsta ili većeg dela stopala. Suva gangrena se može razvijati postepeno, najčešće se viđa kod osoba sa dijabetesom i aterosklerotskim suženjem krvnih sudova. Obično ne zahteva urgentni tretman, ali je potrebno javiti se lekaru što pre, radi pravovremene dalje dijagnostike i lečenja. Na prvom mestu je provera cirkulacije i vaskularnog statusa, a potom dalji tretman lekara odgovarajuće specijalnosti.
Vlažna gangrena
Za razliku od suve gangrene, koja obično ne zahteva hitan tretman, kod pacijenata sa vlažnom gangrenom, neophodan je hitan tretman. Kada je gangrena vlažna, bakterijska infekcija se značajno proširila u okolno tkivo, a često su prisutni otok, bol i crvenilo u blizini promene. Vlažna gangrena može nastati nakon povrede, prodora infekcije, čak i nakon opekotine ili promrzline. Najčešće se viđa kod osoba sa dijabetesom i slučajnom povredom prsta ili stopala. Vlažna gangrena zahteva hitan tretman jer se infekcija brzo širi i može biti smrtonosna.
Gasna gangrena
Gasna gangrena najčešće zahvata duboke mišiće. Ukoliko imate gasnu gangrenu, Vaša koža spolja isprva može izgledati normalno, ali kako se stanje pogoršava, koža može postati bleda, a potom siva ili purpurna. Gasnu gangrenu uglavnom izaziva bakterija Clostridium perfringes. Kao i vlažna gangrena, gasna gangrena je životno ugrožavajuće stanje.
Gangrena unutrašnjih organa
U nekim slučajevima, gangrena se može javiti i na unutrašnjim organima, crevima, slepom crevu ili žučnoj kesi.
Faktori rizika za nastanak gangrene
Najčešći uzroci nastanka gangrene su:
- Dijabetes – visok nivo šećera u krvi dovodi do neuropatije i oštećenja krvnih sudova i posledične smanjene prokrvljenosti ekstremiteta, što može dovesti do pojave gangrene.
- Suženje krvnih sudova – ateroskleroza, tromboza i značajno suženje krvnih sudova može dovesti do prekida cirkulacije, smanjene prokrvljenosti i pojave gangerene.
- Teška povreda ili hirurgija – Bilo koja trauma ili povreda tkiva može dovesti do pojave gangrene, posebno ukoliko imate i pridružena druga oboljenja koja dovode do smanjene cirkulacije povređene regije.
- Pušenje – pušači imaju značajno veći rizik od nastanka gangrene.
- Gojaznost – gojaznost je često udružena sa dijabetesom i vaskularnim oboljenjima i doprinosi povišenom rizikom od nastanka gangrene.
- Imunosupresija – ukoliko imate HIV infekciju ili ste na hemo ili radioterapiji zbog drugih oboljenja, smanjena je sposobnost organizma da se izbori sa infekcijom i postoji povišeni rizik od gangrene.
- Komplikacija COVID-19 infekcije – koagulopatija, povišen inflamatorni odgovor organizma i sklonost ka trombozi kod pacijenata sa COVID-19 infekcijom, mogu dovesti do prekida cirkulacije i nastanka gangrene.
Dijabetes i gangrena
Osobe sa dijabetesom su pod povišenim rizikom za nastanak gangrene. U osnovi gangrene kod osoba sa dijabetesom je neuropatija, vaskulopatija i imunopatija. Naime, neuropatija, odnosno oštećenje nerava kod osoba sa dijabetesom, dovodi do pojave suve i fragilne kože podložne povredama kao ulazno mesto za infekciju, dok sa druge strane pacijent nema osećaj bola i zbog toga rana može ostati neprimećena i tek otkrivena u odmaklom stadijumu, kada je prisutna gnojna kolekcija ili gangrena.
Takođe, povišen šećer u krvi doprinosi i ubrzanoj aterosklerozi i suženju krvnih sudova, a imunopatija podrazumeva oslabljen imuni odgovor na infekciju kod osoba sa dijabetesom, što sve zajedno dovodi do povišenog rizika od nastanka gangrene. Upravo zbog toga, rizik od pojave gangrene je 50 puta veći kod osoba starijih od 40 godina sa dijabetesom u odnosu na osobe iste životne dobi bez dijabetesa.
Ulceracije, rane i pojava gangrene kod osoba sa dijabetesom se zajedničkim imenom naziva „dijabetesno stopalo“ i javlja se u oko 25% pacijenata sa dijabetesom.
Lečenje gangrene – Da li se gangrena može izlečiti?
Kada već do pojave gangrene dođe, najčešći hirurški zahvat je revaskularizacija (bypass, stent), odnosno popravljanje cirkulacije na donjim ekstremitetima, ukoliko je oslabljena, uz uklanjanje nekrotičnog i odumrlog tkiva, kako se infekcija ne bi dalje širila. Ipak ima različitih scenarija u lečenju pacijenata sa gangrenom u odnosu na lokalni nalaz samog stopala, stanja cirkulacije i opšteg stanja pacijenta.
Ukoliko se kod pacijenta sa gangrenom npr. prst ukloni, a nema dovoljno cirkulacije u ekstremitetu, rana neće zarasti i pacijent će biti u riziku od gubitka celog ekstremiteta. Sa druge strane, ukoliko se prst ne ukloni, postoji rizik da će se infekcija proširiti na preostali deo ekstremiteta i ugroziti isti i čak život pacijenta. Upravo zbog toga je neophodna adekvatna i pravovremena procena vaskularnog hirurga u odnosu na status cirkulacije kako bi se znao redosled sledećih hirurških intervencija.
U principu, statovi su da se u slučaju suve gangrene i stabilnog stanja pacijenta prvo učini procena vaskularnog statusa krvnih sudova, eventualna operacija ili stenting, kako bi se poboljšala cirkulacija, a potom se oklanja gangrenozno izmenjeni deo stopala, najlčešće prst.
Ipak, ukoliko je u pitanju vlažna gangrena, odmah se mora odstraniti nektrotični deo stopala (prst), a potom u drugom aktu poboljšavati cirkulaciju, imajući u vidu da je vlažna gangrena životno ugrožavajuće stanje i da se infekcija brzo širi, te je stoga u prvom planu spašavanje života pacijenta, a u drugom planu uspešnost dugoročnog zarastanja rane.
Nekada, ukoliko je promena mala, a cirkulacija zadovoljavajuća, gangrena se može lokalno očistiti i ukloniti i nastaviti lečenje antibioticima i previjanjem do konačnog zarastanja. Lečenje bilo kod pomenutog scenarija može trajati i mesecima uz brojne intervencije na samom stopalu i krvnim sudovima, te je neophodno strpljenje u procesu izlečenja i od strane ordinirajućeg lekara i samog pacijenta.
Dakle, pristup u lečenju gangene zavisi od lokalnog nalaza na stopalu, cirkulacije i opšteg stanja samog pacijenta.
Kada se javiti doktoru?
Upravo zbog svega rečenog, da bi sprečili nastanak gangrene, najbolje je da se pacijent javi doktoru u stadijumu dok su promene još uvek reverzibilne – ukoliko je prisutan bol i promena boje prsta ili dela stopala: bela, crvena, tamno plava, potrebno je da se pacijent što pre javi lekaru, jer su sve to stanja koja mogu ukazivati na infekciju ili problem sa cirkulacijom koji se odgovarajućom intervencijom mogu popraviti i sprečiti gangrena.
Ipak, ukoliko dođe do pojave crne boje prsta, tada su promene nepovratne i slede hirurške intervencije u cilju spašavanja ekstremiteta i života pacijenta. Dakle, ukoliko je prisutna bila kakva ranica na stopalu, promena boje kože, curenje sadržaja neprijatnog mirisa ili bilo šta drugo sumnjivo na stopalu, potrebno je da se pacijent što pre javi lekaru.
Prevencija gangrene
Imajući u vidu da je gangrena životno ugrožavajuće stanje, korekcija faktora rizika u velikoj meri može uticati na prevenciju nastanka gangrene:
Svakodnevna nega i inspekcija stopala
Svim osoba sa dijabetesom savetujemo: svakodnevnu inspekciju i pregled stopala u cilju otkrivanja ranica koje se mogu na vreme sanirati; nošenje udobne obuće i korektivnih uložaka u cilju prevencije oštećenja i nastanka žuljeva; negu stopala u vidu tuširanja mlakom vodom i blagim sapunom, sa nanošenjem blagih hidratantnih krema na gornji i donji deo stopala, pri čemu se mora voditi računa da područja izmedju prstiju uvek budu suva, jer vlaga pogoduje nastanku bakterijskih i gljivičnih infekcija koje mogu biti uvod u dalje širenje infekcije i značajno teži lokalni nalaz.
Takođe, neophodna je i adekvatna kontrola koncentracije šećera u krvi i ishrane, jer je pokazano da su veće vrednosti šećera u krvi povezane sa većim stepenom oštećenja nerava i nastankom ulceracija i infekcije.
Regulacija telesne težine
Višak kilograma dovodi do pogršanja dijabesa i posledičnih komplikacija.
Prestanak pušenja
Dugotrajno pušenje dovodi do oštećenja i suženja krvnih sudova.
Nega rana
Ukoliko je rana već prisutna, neophodna je adekvatna nega iste po savetu ordinirajućeg lekara u cilju što bržeg zarastanja i sprečavanja nastanka infekcije i posledičnih komplikacija.
Provera temperature stopala
Uvek obratite pažnju na temperaturu stopala – studija je pokazala da su pacijenti koji su vršili redovnu samo-inspekciju temperature stopala imali značajno manju stopu nastanka ulceracija u odnosu na pacijente koji nisu proveravali temperaturu stopala. Ukoliko su stopala ili suviše hladna ili suviše topla, obratite se nadležnom lekaru.
Zakažite pregled u ordinaciji
Ukoliko sumnjate na simptome gangrene ili vam je gangrena već dijagnostikovana, pozovite nas na 066 47 37 37. Tu smo da vam odgovorimo na sva pitanja i zakažemo eventualni pregled ukoliko je potrebno.