Ateroskleroza je životno ugrožavajuća bolest u kojoj se holesterol, ćelije krvi, kalcijum i druge lipidne komponente talože na unutrašnjost krvnih sudova i dovode do suženja istih. Ove komponente formiraju takozvani “plak”, koji vremenom raste i dovodi do raznih komplikacija, a ukoliko ste pušač, imate značajno veći rizik od pojave ateroskleroze, srčanog i moždanog udara.
Ateroskleroza – posledice
Kako plak sve više raste, dovodi do suženja krvnog suda i smanjenog dotoka kiseonika u partijama koje krvni sud ishranjuje te na kraju i do značajnog oštećenja određenog organa. Sa druge strane, plak može i “rupturirati”, odnosno pući i dovesti do nastanka tromba koji se može otkačiti i blokirati cirkulaciju bilo gde u telu, kada dovodi do pojave tzv. tromboembolije.
Ukoliko tromb zablokira arteriju u srcu dovodi do infarkta srca, ukoliko zablokira neku od arterija koje vode krv u mozak dovodi do pojave moždanog udara/šloga, a ukoliko zablokira arterije nogu dovodi do pojave bolova u nogama tokom hoda ili čak i do pojave gangrene.
Ateroskleroza – uzroci
Dokazani faktori rizika za nastanak ateroskleroze su povišene vrednosti holestorola i triglicerida, povišen krvni pritisak i pušenje, ali se kao potencijalni navode još i pozitivan faktor nasleđa, dijabetes, gojanost, fizička neaktivnost, stres i ostali.
Povišen holesterol i trigliceridi
Povišene vrednosti holesterola i triglicerida u Vašoj krvi dovode do oštećenja unutrašnjeg omotača krvnih sudova, tzv. endotela. Određena količina holesterola je Vašem telu potrebna i u dovoljnoj meri se proizvodi u jetri, dok je druga frakcija holesterola životinjskog porekla i poznata je kao LDL (low-density lipoprotein), tzv. “loš” holesterol. Dok su našem telu potrebne i određene količine LDL holesterola, previše istog može dovesti do povišenog rizika za aterosklerozu i infarkta srca.
Ishrana je veoma važna u nastanku povišenog holesterola, hrana životinjskog porekla /piletina, jaja, mlečni proizvodi, govedina i svinjetina/ sadrže holesterol, dok u biljkama holesterola nema.
Povišen krvni pritisak
Krvni pritisak nastaje kao rezultat dve sile. Prva je pritisak koji kreira srce pumpajući krv kroz cirkulatorni sistem, a druga je sila otpora arterija dok krv protiče kroz njih. Kada Vaše srce pumpa krv, ona prvo prolazi kroz najveće krvne sudove, pa kroz manje sve do najmanjih, tzv. arteriola. Arteriole se mogu skupljati i širiti i uticati na pojavu otpora tokom proticanja krvi. Što je veći otpor krvnom protoku biće veći i krvni pritisak. Kada se povišen krvni pritisak ne leči duže vreme, Vaše srce je prinuđeno da radi jače da bi održavalo dovoljan protok krvi što obično dalje dovodi do proširenja i slabljenja srčanog mišića.
Povišen krvni pritisak tokom vremena oštećuje i arterije i arteriole, one postaju ožiljne, smanjene elastičnosti što je faktor rizika za nastanak ateroskleroze.
Pušenje
Pušenje povećava oba gore pomenuta faktora rizika za aterosklerozu na sledeći način:
- Holesterol – toksini u duvanskom dimu smanjuju koncentraciju Vašeg “dobrog” HLD (high-density lipoprotein) holesterola i povećavaju koncentraciju “lošeg” LDL holesterola
- Nikotin i ugljen-monoksid – nikotin i ugljen-monoksid u duvanskom dimu oštećuju Vaš unutrašnji omotač krnog suda/endotel i stvaraju pogodno tle za nastanak plakova
- Povišen krvni pritisak – Ukoliko pušite i imate povišen krvni pritisak, pušenje može povećati rizik od tzv. maligne hipertenzije, opasnog oblika povišenog krvnog pritiska.
Jasno je da pušenje na više načina utiče na pojavu ateroskleroze i suženja krvnih sudova.
Nikada nije kasno da prestanete
Ukoliko pušite i razmišljate o tome da prestanete, zapamtite, nikada nije kasno da prestanete. Bez obzira koliko imate godina i koliko ste godina pušili, istraživači su pokazali da Vaše telo počinje čišćenje i proces oporavka već 20 minuta posle poslednje cigarete.
Već posle jedne godine rizik od oboljenja arterija srca pada na polovinu rizika koji ste imali kao pušač, dok nakon 5 do 15 godina nakon prestanka, rizik od obolejnja arterija srca je isti kao kod nepušača, odnosno kao da nikada niste ni pušili.
Stoga, ukoliko prestanete da pušite, ne samo što ćete poboljšati opšti kvalitet života i oporaviti plućnu funkciju, već i značajno smanjiti rizik od oboljenja arterija na srcu što će posledično produžiti Vaš životni vek.